Po­ten­ci­ja­li pla­ni­ne Ru­mi­je po­seb­no u svje­tlu raz­vo­ja no­vih tu­ri­stič­kih tren­do­va, jed­no­stav­no ne mo­gu osta­ti skri­ve­ni. Ka­ko is­ti­če po­zna­ti pla­ni­nar­ski vo­dič mr Želj­ko Pe­jo­vić, mo­že se re­ći da su u ovom tre­nut­ku nje­ni po­ten­ci­ja­li sla­bo is­ko­ri­šće­ni. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma ov­dje ima vi­še od 15 pla­ni­nar­skih mar­ki­ra­nih sta­za, pet ka­njo­na, dva po­li­go­na za slo­bod­no pe­nja­nje.
– Kad pri­čam o Ru­mi­ji, mo­ram uvi­jek i svu­gdje da is­tak­nem nje­ne lje­po­te. Ru­mi­ja ra­ste iz vo­de, sa jed­ne stra­ne je­ze­ro, sa dru­ge mo­re i po­gled sa nje je je­din­stven, pru­ža se na tri dr­ža­ve, vi­di se sko­ro do Grč­ke, ko po­zna­je re­ljef, vi­di i vrh Šar-pla­ni­ne. Te­re­ni oko Ba­ra ve­o­ma su do­bri za bi­ci­kli­stič­ke sta­ze, po­sled­njih go­di­na do­sta je ura­đe­no na mar­ki­ra­nju sta­za, la­ni su opre­mlje­ne dvi­je sta­ze za fri klajm­bing. Sve to zna­či da se ide u do­brom smje­ru, ali tre­ba još do­sta ra­da, jer Bar i Ru­mi­ja ima­ju šta da po­nu­de – ka­že Pe­jo­vić.
No­vo po­gla­vlje pri­če o Ru­mi­ji sva­ka­ko pri­pa­da ka­njo­nin­gu. Bar­ska NVO „Sua Spon­te” po­če­la je kam­pa­nju nje­go­ve pro­mo­ci­je kao no­vog seg­men­ta lo­kal­ne tu­ri­stič­ke po­nu­de či­ji je cilj da u Bar pri­vu­če tu­ri­ste na pet tra­sa – Vru­ća ri­je­ka, Bu­nar, Su­va ri­je­ka, Pe­rin po­tok, Me­đu­reč uz ma­pi­ra­nje, in­fra­struk­tur­no opre­ma­nje ka­njo­na, ob­u­ča­va­nje i li­cen­ci­ra­nje vo­di­ča.
Iz „Sua Spon­te“ pod­sje­ća­ju da je TO Bar već uve­la ka­njo­ning u vi­še IPA pro­je­ka­ta ko­ji­ma kon­ku­ri­še za sred­stva iz EU fon­do­va.
– Ku­pac ovog tu­ri­stič­kog pro­iz­vo­da su vi­so­ko­pla­te­žni tu­ri­sti sta­ro­sti 15-65 go­di­na iz Nje­mač­ke, Fran­cu­ske i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, ko­ji svo­ju strast upra­žnja­va­ju to­kom ci­je­le go­di­ne. Na taj na­čin bi se va­lo­ri­zo­vao i pri­rod­ni po­ten­ci­jal dje­lo­va op­šti­na Bar i Ul­cinj – is­ti­ču iz „Sua Spon­te”.
Pro­šle go­di­ne su ak­ti­vi­sti pod­go­rič­kog MAK-a u Zup­ci­ma i u Men­ka­ma opre­mi­li sta­ze za sport­sko pe­nja­nje. Na nji­ma su već mno­gi sa­vla­da­li ove di­sci­pli­ne. Me­đu nji­ma je i mla­di bi­o­log i na­uč­ni is­tra­ži­vač Ver­nes Za­go­ra. Sa uža­di­ma, čvo­ro­vi­ma i pru­si­kom, Za­go­ra se upo­znao baš na Men­ka­ma iz­nad Sta­rog Ba­ra. On pod­sje­ća da pe­nja­nje ni­je kao dru­gi spor­to­vi ko­je čo­vjek mo­že dr­ža­ti na ni­vou ho­bi­ja.
– Ovaj sport tra­ži mno­go vi­še po­sve­će­no­sti i po­sta­je či­tav je­dan na­čin ži­vo­ta ko­jem se ona­ko vr­lo ra­do po­bjeg­ne od sva­ko­dne­vi­ce. Sa­mo uče­nje je pri­lič­no jed­no­stav­no – sve se ja­ko br­zo uči i još br­že za­bo­ra­vlja, od čvo­ro­va do to­ga da mo­ra­te na­vi­ći svo­je ti­je­lo da funk­ci­o­ni­še u sa­svim dru­ga­či­jim okol­no­sti­ma, tre­ba sa­mo mno­go po­na­vlja­nja i upor­no­sti – ob­ja­šnja­va Za­go­ra, is­ti­ču­ći da Bar ne­ma svo­jih in­struk­to­ra pe­nja­nja, pa se ovaj sport još uvi­jek ni­je raz­vio.
Pred­sjed­nik Pla­ni­nar­skog klu­ba „Ru­mi­ja“ mr Ili­ja Vu­ko­tić de­ce­ni­ja­ma afir­mi­še pla­ni­na­re­nje u Ba­ru. Ka­že da su tre­ke­ri uglav­nom vi­so­ko pro­fi­li­sa­ni, i da ih naj­vi­še do­la­zi iz Fran­cu­ske, Ru­si­je i Sr­bi­je.
– Svi tre­ke­ri ko­je vo­dim odu­še­vlje­ni su ovim kra­je­vi­ma. U po­je­di­nim udo­li­na­ma na So­zi­ni i u Še­sta­ni­ma kao da je vri­je­me sta­lo, svu­da oko nas su ru­ral­na ar­hi­tek­tu­ra, sta­re me­đe, na­pu­šte­ne ku­će, na mno­gim mje­sti­ma ne­ma ni do­me­ta mo­bil­ne te­le­fo­ni­je pa osim pri­zo­ra uži­va­mo i u ne­sva­ki­da­šnjem mi­ru. I sve to je ta­ko bli­zu grad­skog as­fal­ta i vre­ve, a ta­ko da­le­ko od na­ših po­i­ma­nja ži­vo­ta u XXI vi­je­ku, pa ove tre­ker­ske tu­re ima­ju i svoj­stvo svo­je­vr­sne psi­ho­te­ra­pi­je od ur­ba­nih stre­so­va – ka­že Vu­ko­tić.
D.S.

Pre­li­je­pi ma­siv

Po­zna­ti bar­ski pla­ni­nar Se­nad Pe­to­vić od­lič­no po­zna­je ru­mij­ski ma­siv. On ka­že da su sta­ze od­lič­no mar­ki­ra­ne i sa bar­ske i sa kra­jin­ske stra­ne.
– Pu­no Ba­ra­na ne po­zna­je svoj kraj, već ih sa Fej­sbu­ka za­in­te­re­su­ju sli­ke ko­je ob­ja­vlju­jem sa Ru­mi­je, pa po­že­le da to i lič­no vi­de. Do­la­ze naj­če­šće lju­di sa stra­ne, Ru­si, Če­si, mno­go ih je vi­še u pla­ni­ni od nas, ali u zad­nje vri­je­me i na­ši lju­di vo­le da idu, jer je za­i­sta ci­je­li ma­siv pre­li­jep – ka­že Pe­to­vić.